NOVOGODISNJI SERIJAL

NOVOGODISNJI SERIJAL

PUTOPIS PO IRSKOJ

I, II i III deo

U novogodisnjem serijalu “Sasvim Prirodno” vodimo vas u Irsku.

Irska je oduvek bila na mojoj listi avantura koje treba zabeleziti kamerom.  Ove godine sam rado prihvatio poziv Marka Keatinga, koga se verovatno secate iz ranijih emisija. On je Irac koji je sa svojim psom Pajom  pesacio od Beograda do  Krfa I nazad. Tada smo kamerom pratili njegovu akciju kojom odaje pocast irskim i srpskim borcima iz Prvog Svetskog Rata, a ujedno i pomaze danasnjim malim herojima koji se bore sa opakom bolescu.” Ovoga puta, Mark Keating ekipu docekuje u Dablinu.  Iako su nase glavne teme u prirodi, nismo mogli da ne prosetamo ulicama glavnog grada I da ne zavirimo bar u jedan pab.  Odmah sutradan krecemo put po ovoj zelenoj zemlji. Za ukupno devet dana snimanja i predjenih vise od 3 000 kilometara imali smo vremena da upoznamo prirodu, nacin zivota i naravno ljude ove zemlje.

U pejzazu su se smenjivala zelena polja puna konja, ovaca I krava, ciste reke, jezera crna kao njihovo pivo, I planine koje tek ponegde presecaju horizont. Na krajnjem zapadu smo dosli do Atlantskog Okeana i  cuvenih litica – Clifs of Moher, a nismo propustili ni priliku da se ukrcamo u brod I predjemo na jedno od mnogobrojnih malih ostrva nadomak zapadne obale.

U svim gradovima na svetu je manje vise isto, ali ruralni predeli oslikavaju pravi nacin zivota u jednoj zemlji. U Irskoj se I dalje zivi od stocarstva i bez obzira na danasnje trendove I migracije, zemlje I stoke se niko ne odrice. Retko gde se moze videti ovoliko broj ovaca, krava I konja dok se samo vozite kolima. A mi smo posetili famere, odgajivace kao I najveci vasar konja u Evropi. U malim mestima I po selima oseca se duh tradicije, mirise caj I domaci hleb, a zivot tece lagano izmedju kuce, pasnjaka I naravno lokalnih pabova gde upoznajemo pravi duh ovog naroda.

Irci su veseliji I srdacniji od svih drugih naroda koje sam kroz svoja putovanja sretao I upoznao.  Oni su reciti, otvoreni I uvek spremni za razgovor iako sam imao poteskoce da razumem njihov engleski a pogotovo Irski (Gejlik). Ali, kao I kod nas, sve se prevazilazi za stolom I uz casicu. Irci ce vas rado pozvati u svoj dom, ali jos radije u lokalni pab gde se obavezno pije Ginis pivo, slusa tradicionalna muzika a neretko se I zaigra.  Posetili smo I jedan festival tradicionalnog plesa gde zajedno I mladi I stari kroz druzenje, pesmu I igru cuvaju tradiciju. Putujuci po ovoj zemlji, uocio sam dosta slicnosti izmedju nasa dva naroda. Istorijska veza izmedju Srba I Iraca je duboka I doseze sve do vremena kada su Kelti boravili na ovim prostorima.”